Моите новогодишни желби



12 извиткани парчиња хартија.12 порази пред да се почне.12 обиди.Фрустрација.Празни страници и празни мисли. Новогодишната елка, прекрасно накитена со најубави црвено-бели лампиони, исправено стои празна.Без ништо под неа.Никакво писмо со желби-за подароци е рано. Нешто чука на прозорецот. Наеднаш скокам од столот. Доаѓам до прозорот.Лета едно камче. Оф..Го отварам и пак излетува камче 4 центиметри подалеку од мојата глава.

ʺДобро е, можеш да престанеш да ми фрлаш камчиња"-реков полу насмеана и малку налутена.

"Спремна? Те чекам пред влезна врата."-рече комплетно игнорирајќи го моето полу намуртено лице.

"Никако.Нема шанси да ми дозволат.Сега ќе се симнам"-кажав самоуверено.

  Некако почнав да се симнувам доле.Преку прозорот.Конечнно стигнав до прозорот каде беше дневната.Мама поминуваше.Испаничив и паднав.За голема моја среќа бев успешно фатена.

"Бегај!"- реков почнувајќи да трчам.

Центар на градот.Смеење.Настоена фотосесија.Малку глупирање.Борба со снежни топки.2 мали привесока со нашите имиња.Не е сè така превртено како што изгледа. Тоа се само нашите сенки пред снежниот дожд. Трчање и уште смеење.Топли крофни прекриени со чоколадо. Времето минуваше. Не успеав да му го кажам она кое го чувствував. Моите зборови останаа само за мене. Никогаш не излегоа надвор. А времето и натаму минуваше.Јас тоа совршено го знаев. Се преиспитував себеси.Немирни мисли и фантазии.Дали кршењето на пријателството би било паметно? 11 часот навечер.Влегов дома.Овојпат низ влезната врата. Лутите лица на моите родители ме пречекаа.Седнав пак кај листот хартија.Песна.Понесен  молив. Истурени чуства. Хартијата тивко ги впиваше како вода...

 

I’m not gonna write you a love song

Cause you asked for it

Cause you need it

You see, I’m not gonna write you a love song

Cause you tell me It’s make or breaking this,

If you’re on your way

I’m not gonna write you to stay

If all you have is leaving

Ima need a better reason to write you

a love song today...

 

Решив на 1 новогодишна желба.Таа беше следната:

 

ʺШто повеќе време поминато со најблиските"



 



 

 

Автор и уредник: Ања Јовановска VIII-4

 

 

Popular posts from this blog

Пролетен пејзаж

Мојот живот за време на пандемија

Едно поинакво лето

„Тумбуфафа и истражувачите“ - разговор со Андреј Лефтеров

Само еднаш сум дете

Нашето ново катче